понедељак, 18. август 2014.

Google Play продавница

 Да се разумемо одмах: ово није никаква реклама Гуглових сервиса. Ипак, једноставним уласком на Гуглову продавницу приметила сам велики број апликација смештених у одељак Књиге и референце.  

 Све већи број њих је на српском језику, а повећава се број оних на екавском и ћирилици, приде. Засад ћемо издвојити неке од  налога на Плеј продавници са садржајем најзанимљивијим и најкориснијим за наставу.

 New entertainment d. o. o. 


Њу ентертеинмент је свакако један од налога са најбројнијим садржајем, и најкориснијим за наставу. Овај налог нуди кориснику андроид телефона или таблет уређаја е-књигу у виду апликације од неких петстотинак килобајта (што је врло мало у односу на, на пример, Фејсбук апликацију од преко 20 мегабајта). Ово је оно што имају засад у понуди, а на списку су се нашле и неке од школских лектира, попут Кир Јање, Сумњивог лица, Вечитог младожење итд., али и некадашње лектире, избачене из програма након распада СФРЈ, попут Сељачке буне Аугуста Шеное (слика је намерно оволика, како би се што боље видело оно што нуде програмери са овог налога на Гугл Плеј продавници).


Одабрали смо апликацију Нечиста крв, и ради показивања је инсталирали на андроид ,,паметном" телефону. Напомињемо да је апликација веома мала и не заузима много меморије на уређају. 
Текст је куцан латиницом, и то српском, што донекле охрабрује (бар није она ,,ћелава"). Истина, без предговора, поговора и слично, чак и без биографије писца (што није толико тешко додати, драги програмери) али барем је целокупан текст романа унет, и постоји садржај којим је могуће кретање кроз поглавља. Такође, ради лакшег читања, могуће је одабрати дневни или ноћни режим, што изгледа као на сликама испод. Странице се лако окрећу покретом прста, а направљено је тако да имате илузију стварног окретања странице. 




Prava stvar


Права ствар следећи је у низу налога на Гугл Плеј продавници са сличним садржајем. Има далеко мање књига у понуди, и тек је у зачетку, а и дигитализоване књиге су на латиници и на ,,хрватском језику", како пише испод. 



Апликација Шаљиве народне приповјетке има један додатак који заслужује праву похвалу: тумачење непознатих речи. Додиром на подвучену реч отвара се мали прозор са њеним тумачењем (види слику испод).


Književna radionica Rašić


Књижевна радионица Рашић започела је дигитализацију својих издања, и објављује их како у штампаној тако и у електронским верзијама. Ево шта се све може наћи, на латиници, такође, на њиховом налогу:


Из радозналости смо одабрали апликацију Дела Његошева. Ова књига је израђена и у форматима .epub и .mobi, и садржи следећа дела Петра Петровића Његоша: Горски вијенац, Луча микрокозма, Лажни цар Шћепан Мали, Свободијада, Глас каменштака, Пустињак цетињски, Кула Ђуришића -- Чардак Алексића, Ноћ скупља вијека, као и прозне записе Његошеве. Нажалост, андроид апликација садржи само Горски вијенац, пошто представља промотивну верзију. Још једна мана апликације јесте то што није баш прегледна, те певања нису одвојена и странице не постоје, већ се кроз текст напредује простим ,,мотањем" (да не кажем скроловањем).



Е-гимназија


Долазимо до оног што је мене, лично и персонално, одушевило! Група наставника и професора из Новог Сада, у сарадњи са програмером М. Тодоровић, развила је апликацију Е-ШКОЛААпликација је намењена да се користи као подсетник из школског градива, ученицима и њиховим родитељима. Када се инсталира на андроид уређај, функционише без потребе за интернет конекцијом и не захтева никакве посебне дозволе од корисника. Пред нама је апликација у којој можемо пронаћи битне појмове из области српског језика и књижевности, физике, хемије, историје и георафије на нивоу виших разреда основне и на нивоу средње школе (а многи коментари корисника траже да се дода и математика, те очекујем ускоро и побољшану верзију апликације). Сваки предмет на изабраној години садржи текст у виду приручника, а један део je одвојeн и за мотивацију и савете за учење.







Колико сам ја чула, андроид апликацију није тако тешко направити, потребно је само мало програмерског знања (за шта се лагано можемо обратити некоме са Електронског факултета и притом остварити и добру међуфакултетску сарадњу), креативност (јер треба смислити шта да буде тема апликације) и (а требало би да је прво) ВОЉА. Кад има воље, све је лако!

среда, 16. јул 2014.

Презентација замишљеног часа

У недостатку Јелениног и Иваниног описа одржаних часова, доносимо следећу презентацију као предлог обраде песме Међу јавом и мед сном Лазе Костића на часу српског језика и књижевности у средњој школи.


понедељак, 14. јул 2014.

Наш кабинет у школи


Ево неких детаља са зидова наше учионице у ОШ Ћеле кула. :)


А ево и како је све то изгледало на самом часу. :)


четвртак, 12. јун 2014.

Други одслушани час у oсновној школи Ћеле Кула

На другом часу коме смо присуствовале у oсновној школи обрађивана је песма Поље Јована Дучића. У питању је био 5. разред и ђаци су лепо прихватили ову песму. Били су расположени за рад, упркос лошем времену и поплавама које су тих дана биле актуелна тема. Сама песма била је супротност том лошем времену и наставник је на леп начин поредио време које је описано у песми -- сунчано летње време, зрела поља јечма, буђење природе и њених становника са временом које су ученици могли да виде кроз прозор (како киша пљушти и удара јако о окна). Наставница Ирена је најавила наставну јединицу и исписала је на табли.


                                                            
Пошто се  ученици још увек нису упознали са радом нашег великог песника Јована Дучића, наставница им најпре говори о историји времена у коме је он живео, о тадашњем стању у земљи како би деци приближила то време у коме писац ствара и олакшала за разумевање његовог стваралаштва (о Босни која је од 1878. године била припојена Аустроугарској, о делатностима којима се бавио Дучић, о препрекама на које је наилазио и о његовом обимном стваралачком раду који је упркос свему томе настао).

Затим следи читање песме, најпре наставник изражајно чита песму, а затим следи разговор о утисцима о песми. Многима је песма лепа, док на неке није оставила снажан утисак. То ће се надокнадити тиме што ће им на касетофону уз помоћ звучне читанке наставник пустити песму, и то чак 3 верзије како би уочили разлике и увидели која од њих оставља најјачи и најбољи утисак, као и то која је највише прилагођена самој песми (једна је са музичком подлогом док друге две нису). Ученици одлучуjу да песму треба одрецитовати онако како je рецитовано на првом снимку, без музике у позадини.
Задаје им задатак да науче песму напамет, на шта ученици негодуjу, а наша наставницa им одговара речима ,,Ко научи сто песама, сто прву пише сам.''

Затим се прелази на анализу строфа. Наставник чита стих по стих и сваки објашњава понаособ. Ученици све време активно учествују -- воде дијалог са наставником и дају одговоре на његова питања.

Разговарају о књижевном роду и књижевној врсти, о осећањима које је песник описивао у песми, о форми и ритмичности песме (од колико се строфа и стихова састоји, каква је рима). И све се то записује на табли, тако да ђаци упоредо дају одговоре, прате их на табли и записују у својим свескама.

Затим следи разговор о значењу појма поље (да ли је поље исто што и ливада и њива). Разговарају о томе шта би била тема ове песме. Наставница добија различите одговоре,  коментаришу о томе и на крају заједнички обједињују тему песме у једнoј реченици коју наставница гласно понавља и диктира док ученици записују.

среда, 11. јун 2014.

Четврти одслушани час у основној школи - ФЕСТИВАЛ УМЕТНОСТИ

Будући да је школска година при крају, да наставници углавном испитују и закључују оцене, ми смо се договориле са менторком да не присуствујемо таквом часу, већ да будемо гости на фестивалу поводом дана школе.
Ово нас је обрадовало, јер смо овим путем могле да видимо сву креативност коју ученици и наставници поседују, али и у којој мери примењују научено градиво у пракси.
Због обавеза на факултету нисмо могле да будемо присутне целог дана на фестивалу поезије, музике и сликарства који је симболично назван Пролећне риме, ноте и слике али смо биле врло пријатно изненађене свиме што смо виделе и атмосфером која је владала.
 Овом приликом су ученици и млађих и старијих узраста са својим наставницима организовали приредбу и представу, а ми смо успеле да видимо изложбу и да са ученицима поразговарамо о представи коју су приредили. Ученици и наставници били су водитељи, неки су излагали своје радове, читали ауторске радове и приказивали цртеже и украсе које су израдили. Групе ученика такође су изводиле драматизације које су припремили са професорима, а било је и игре и песме.
Најбољи радови и најкреативнији ученици добили су награде, а ми смо прочитале песму о пролећу ученице која је добила прву награду.
Посебно су нам се допале сала (дигитална учионица) за караоке и креативне сликарске и уметничке радионице.

Ово су слике са изложбе:

Професор Техничког образовања је у сарадњи са ученицима направио макету школе.



Ученички радови из Ликовне културе



Панои из Физике




Панои из Српског језика и књижевности





Ученички радови из Биологије





Хемија





Радови из Историје





Географија



Позорница на којој су ученици глумили, играли и певали
(Овде је наша професорка Марина Јањић одржала наставницима предавање о говорној култури у настави)


Сматрамо да би било боље да се поводом Дана школе проговори понешто о самој школи, њеном настанку и имену које носи. Ипак, с обзиром на то да се ради о Ћеле Кули, а не о некој 
значајној личности или догађаја из културне или уметничке баштине, разумљиво је што је тема овог фестивала било пролеће и пролећне радости.
Ово је оно што смо ми запазиле и чему смо присуствовале, а више слика и информација можете погледати на фејсбук профилу наставнице Ирене:

уторак, 10. јун 2014.

Приказ веб-сајта


Блог recitovanjevolim je посвећен свима који воле лепу писану и казану реч.  Блог је замишљен као место где ће се наћи најбитније информације у вези са радом рецитаторске секције Основне школе Дринка Павловић у Куршумлији, као и у вези са рецитовањем уопште. Блог је и дело наставника српског језика ове школе.

Сам блог је релативно нов, те је још  у развитку, али уколико настави овако биће заиста користан ученицима који желе и да сазнају нешто више ван школе.  На блогу постоји опција за претрагу постова у коју се може унети кључна реч или назив поста који се тражи. Будући да је у развитку, као што смо поменули тренутно је претрага врло ограничена.

Овај блог омогућује ученицима да савладају полазне основе лепог казивања стихова, а свима заинтересованима да пруже основне информације о наведеној теми те је његов значај велики. Првенствено може користити ученицима у рецитаторским секцијама. будући да су доста популарне у основним, али и средњим школама. Сам рад наставника у рецитаторској секцији треба схватити врло озбиљно јер то није нимало лак задатак. Треба бити креативан и иновативан, учинити да се ученици осећају слободно да искажу свој таленат и знање. 

У првом посту је уводна лекција у којој креатор блога објашњава његову намену и за шта ће користити ученицима а и свим заинтересованима.

У другом посту под називом Техника говора објашњени су елементи технике говора у рецитовању. Дати су важни савети о акценту и дикцији, као и на шта треба обратити пажњу приликом рецитовања. Све у свему, корисно!
У трећем посту су клипови на којима су рецитоване неке од наших најлепших песама.


Вредности сајта: 
-ученици самостално уче и прихватају акценте;
-аудио-визуелни клипови доприносе бољем разумевању песме.


Мане сајта: 
-сајт је у развитку и нема много постова;
-мали број људи зна за постојање овог сајта. 




Навешћемо неке од креативних могућности за развој сајта и његову примену на час:
1. могуће је поставити више верзија исте песме а затим развити расправу на часу о томе;
2. слично караоке сајтовима, могуће је на часу говорне културе организовати ученике тако да након слушања снимка, понове исти и чују себе након чега могу изрицати једни другима оцене;
3. развијање такмичарског духа код деце.

Надамо се добром развоју сајта и препоручујемо да погледате :)

Остали корисни сајтови:

четвртак, 5. јун 2014.

3. одслушани час

Овога пута смо на часу српског језика у одељењу V3. Виделе смо како ученицима у млађим разредима треба посветити више пажње, будући да су још увек на преласку од учитеља и учитељица до појединачних наставника из сваког предмета.

На самом почетку часа ученици се јављају да рецитују научену песму "Поље" Јована Дучића, коју су обрађивали на прошлом часу. Бројне руке су у ваздуху, али будући да је данас у плану нова наставна јединица, нису сви могли бити изабрани за репродуковање рецитације.

Професорка разговара са ученицима о Стевану Раичковићу, како би се подсетили дела која су обрађивали. Ученици се присећају Бајке о зрну песка а затим разговарају о њему као песнику који је најчеш писао о природи, дрвећу, самоћи и проналасцима. Професорка најављује данашњу наставну јединицу- песму Лето на висоравни, што на наше изненађење изазива срећу код ученика (очигледно им је дража књижевност од граматике).


Ученик чита песму а након тога слушају је поново на касетофону захваљујући Звучној читанци. Ученици коментаришу више музику у позадини него саму песму... Затим говоре о утисцима ове кратке песме. Коментаришу кишу, која им нe личи на досадну кишу која је тренутно падала напоље, већ изненадну, она која ненадано падне али и ненадано престане. Када је професорка питала каква је то киша, један од ученика је одговорио : "Па, пролећна" :). Убрзо је погледао наслов на табли и схватио своју грешку.   
 

Ученици врло лако одређују књижевни род и књижевну врсту, што показује да је то нешто што се увек од њих тражи. Затим одређују тему песме и одлучују да то буде: Опис летњег пљуска на висоравни (не пролећног ). Приступају и класичној анализи песме, утврђују строфу, стих и риму. 

Затим у песми траже стилске фигуре, у чему им је професорка морала мало помоћи. Лако су уочили контраст, али су се код персонификације и поређења мало двоумили. За домаћи задатак добили су да науче и ову песму, на шта су се неки побунили будући да нису рецитовали ни прошлу научену песму... 


четвртак, 15. мај 2014.

Први одлушан час у основној школи

Први пут смо на часу у основној школи у одељењу седмо два. Свакако је другачија
атмосфера у односу на средњу школу и та промена нас је мало уплашила. Овде су врло млади
умови који се тек требају развити и створити "своје ја". Међутим, како је час текао наши
страхови су полако нестајали. Виделе смо да су ученици одлично припремљени и да их професорка одлично води кроз предвиђено градиво.

Ток часа
Наставна јединица коју данас обрађују је Дневник Ане Франк (одломак из Читанке).

На самом почетку часа видимо класичан рад у вођењу часа. Дијалошком методом професорка
развија разговор са ученицима о статусу Јевреја у тадашњим европским градовима, о разликама
између нација о чему су ученици показали солидно знање. Професорка говори и о Холокаусту,
притом објашњавајући овај појам ученицима будући да им није био познат. Ученици врло добро повезују градиво са претходним (у овом случају повезују са Крвавом бајком Десанке Максимовић).
Затим професорка развија разговор са ученицима о позитивним странама дневника и о томе
да ли неко пише дневник, на шта су се поносно јавиле већином девојчице, док су дечаци
"мудро" ћутали.

Професорка изражајно чита одломке из Читанке док остали слушају (иако су се ученици добровољно  јављали да они читају текст). Након прочитаних одломака ученици одређују књижевни род и књижевну врсту будући да им је тај податак битан јер ће се наћи и на пријемном.  Појавио се проблем приликом утврђивања ко је Кети? (једна од ученица је поставила ово питање). Тада су ученици у глас почели да расправљају да ли је Кети Анина другарица или назив дневника на шта је само неколицина ученика помислила. Професорка је утишала одељење и сугестијама добила одговор од ученика да је Кети назив дневника.
Приступа се класичној анализи дела утврђујући да се ради о епистоларој форми. Ученици
се јављају да одреде тему дела и генерално гледано сви одговори су били блиски и свакако
тачни. Тема коју записују у својим свескама гласи: Ана Франк говори о својим осећањима и
догађајима док се налази у тајном скровишту плашећи се сваког тренутка да је Немци не одведу
у логор. Да је слобода оно што Ани највише фали ученици схватају а проналазе и да је
небо симбол слободе те наводе цитат по коме су то закључили.
Оглашава се звоно и ученици журно устају са жељом да напусте учионицу али их професорка зауставља и пита шта означава звоно, на шта ученици сви заједно као хор одговарају: ,,Знак да наставник треба да приведе час крају" и враћају се на места да професорка приведе час крају. :)
Наставница затим упућује ученике да могу да погледају филм о Ани Франк, као и филм Дечак у пругастој пиџами.

О Ани Франк постоји и филм и то у неколико верзија, који ученици могу погледати и употпунити своје утиске о овој храброј девојчици.


Предлози, мисли, белешке
Присуствовали смо једном добро организованом часу, где су сви аспекти били обрађени. Ученици су се укључивали у разговор и анализу дела и показали да заиста разумеју дело. Сматрамо да иако је овај метод рада омогућио добру анализу дела ипак не би било лоше и мало више креативности укључити у наставу, поготово што се ради о ученицима основне школе, којима је врло битно да настава буде и занимљива. Међутим, због тога што школа нема техничке могућности за извођење мултимедијалне наставе, то нажалост није могуће. Ипак, у овом случају наставна јединица је сама по себи занимљива, те је можда професорка и рачунала на то.

Овај проблем наставница решава на тај начин што комуницира са ученицима путем друштвених мрежа и тим путем им шаље фотографије, презентације и упућује их на корисне линкове, филмове и сајтове.


Као прилог овом часу додајемо и презентацију коју је професорка Ирена направила ученицима.   Сматрамо да ће ове фотографије приближити Ану Франк ученицима и пробудити њихово интересовање да у целости прочитају Анин Дневник.

уторак, 8. април 2014.

Четврти (и пети) одслушан час у гимназији

Двочас романа На Дрини ћуприја у трећем три. Код њих смо ево већ трећи пут, и време је да чујемо како су се припремили за ово излагање. Ако сте читали наш претходни пост, о обради песме Човек пева после рата, знате како су били подељени и како су добили задатке. (Али да се подсетите, кликните овде).

Нажалост, опет нисмо присуствовале почетку обрађивања романа, већ долазимо на други и трећи час обраде. На првом часу су, како су нас радосно обавестили, говорили о општим одликама романа На Дрини ћуприја, о значају мостова као теме у Андрићевом књижевном опусу, као и о лику Мехмед-паше Соколовића. Све ово представиле су две групе ученика.

Данас су нам се представиле три групе са следећим задацима: прва је довршавала причу о лику Мехмед-паше Соколовића, друга је говорила о историјској подлози романа, а трећа о легендама и предањима која су пратила мост на Дрини. Групе су врло озбиљно схватиле задатак. Донели су паное са сликама, предстаљали врло исцрпно тему иако им је речено да би требало да своју тему представе у року од 20 минута, као и да у том временском одсечку морају поставити одређен број питања остатку одељења, тј. публици.

Панои су били врло креативни, пуни слика и цртежа, а речено нам је у тајности да ће професорка преузети најбоље паное и поставити их негде у школи на дан отворених врата школе, као пример доброг ангажовања у настави.


Група која је говорила о Мехмед-паши Соколовићу покренула је на крају врло занимљиву дискусију препричавањем пашиног убиства -- тренутак у коме убица и убијени леже један поред другог и међу њима нема никакве разлике осим у скупоцености одела инспирисао је ученике, и они су заједнички дошли до закључка да су у смрти сви људи једнаки, у чему су видели одјек библијског.

Чињеница да су ученици врло озбиљно схватили своју улогу професора (једна ученица је током свог излагања на један проблематичан одговор свог друга из одељења чак врло самоуверено изјавила: ,,Нема погрешних одговора!", што нам је ментор рекла да често говори како би охрабрила ученике да изразе своје мишљење) донела је више штете него користи. Сматрамо да су излагања била превише дуга и да су неки ученици истицали и неке детаље који су само успоравали даљи ток часа. Такође, нека појединачна излагања била су неадекватно сређена, преобимна за дозвољено време и, искрено, заморна за слушање јер је говор прекидало превише поштапалица и пауза.


Поново се јавио исти проблем: изгледа да би стварно требало да се ученички монолози праве и изводе у сарадњи са наставником, јер ученици нису толико вешти у самосталном формирању излагања тако да оно буде концизно и занимљиво. 

Појавио се још један проблем: преклапање задатака и неравноправност у обиму задатака. Наиме, једна се група бавила, како су нам најавили ученици, свим значајнијим ликовима у делу, а цела једна група, као што смо поменуле, само ликом Мехмед-паше Соколовића. Нама се искрено чини да је 20 минута премало за обрађивање свих ликова у делу, и да се то могло поделити на бар две групе. (види Предлоге)

Оно што нам се највише допало код овог одељења јесте управо то да се свако од њих труди да критички размишља, доноси сопствене закључке, и труди се да буде оригиналан у томе што ће наглас рећи као мишљење. Они јесу веома активни, и функционишу одлично као одељење.

Говорећи о легендама и историјској подлози романа, поново су нас одушевили својим повезивањем сваке новоусвојене информације са претходно стеченим знањем из наредоне књижевности, уметничке књижевности, историје и традиције. На пример, легенду о Стоји и Остоји повезали су одлично са песмом Зидање Скадра, а неки су се сетили да се и данас при зидању куће обавезно нови темељи попрскају крвљу управо закланог петла. 


Историјске прилике у роману повезали су одлично са сликом Карађорђеве Србије, која им је позната са часова историје.

Неки ученици су били разочарани што смо дошле баш данас, аа не у четвртак, када њихова група има излагање, па су нас позвали да и тада присуствујемо. Било нам је жао да им кажемо да закључно са овим двама часовима ми завршавамо праксу у средњој школи, па смо рекле да ћемо покушати да дођемо. :)

Закључујемо да наш ментор на овај начин, методом ученичких монолога, често обрађује обимнија дела, јер је занимљивије, сви добијају одређену улогу у обради романа (личних пет минута) и шансу да изразе своје мишљење и ставове слободно, пред свима. Видимо према атмосфери у одељењу да ученици воле да су они у улози професора, воле да стану испред својих другова и говоре о нечему што су прочитали, и о чему су размишљали. Опуштенији су и схватају то као неку игру јер профеосрка седи међу њима, и осећају се изједначено са њом.
  • предлози, мисли, белешке
 Ово је врло занимљив и користан начин организовања наставе. Сви се ученици укључују у рад и свако бар делом доприноси тумачењу дела и расветљвању проблематичних делова. Опасност лежи у дељењу на групе: врло лако се може десити да највећи посао падне на плећа једног, најистакнутијег члана групе (приметиле смо да је вођа сваке од група које смо слушале вероватно најбољи ученик јер је највише и најдуже говорио, док су остали углавном постављали питања остатку одељења на основу излагања вође) чему се тешко може стати на пут, осим ако професор не нагласи приликом давања задатака шта ће конкретно радити сваки члан групе. Али зар се тиме не убија тимски дух?

Приликом прављења оваквих група треба посебно обратити пажњу на то да се питања не понављају у оквиру различитих група. Веома је важно и да се ученички рад на теми за излагање прати од давања задатака па све до презентације припремљеног и да се ученик инспирише да за било коју потешкоћу у раду затражи помоћ натавника.

понедељак, 31. март 2014.

Јованин час о пријатељству

Како Гугл не дозвољава да презентацију у овом облику прати и звук, уживајте у читању мог доживљаја са првог одржаног часа на овај начин:



Трећи одслушан час или ,,Треће три"

Први пут смо у трећем три, и изненађене смо атмосфером. Одељење је много другачије од нашег мирног и доброг другог три. Чим смо ушле у учионицу, створила су се места за нас посматраче, компјутер и звучници били су монтирани у трен ока, и час је могао да почне.
Ово је први пут да видимо нашег ментора да стварно води час -- традиционално фронталан и дијалошки, уз помоћ компјутера, био је то један од најбољих часова на којима смо биле. А за то је заслужно дефинитивно сâмо треће три, њихова интелигенција, читалачко искуство, велика способност повезивања градива и из српског језика и књижевности и из других предмета.

Како је час текао

Пошто то нисмо још напоменуле, наставна јединица за данас је Човек пева после рата Душана Васиљева. Професорка је на самом почетку најавила јединицу и оно што ће ученици слушати: казивање ових стихова од стране Бекима Фехмиуа.



Након одслушаног снимка професорка је узбуђено викнула: -- Најпре, утисци! -- и треће три је практично поломило руке јављајући се да каже своје мишљење! Бесан, огорчен, ојађен... само су неки од придева којима су описали човека који је лирски субјекат песме, и одмах питали Зашто је Душан Васиљев написао такву песму?, што је одлично увело причу о песниковом животу. (Изгледа као да они заправо управљају часом, а не професор)
На детаље из живота Душана Васиљева реаговали су на два начина: одслушали су причу о његовом књижевном раду по принципу ,,на једно уво уђе, на друго изађе", док су врло заинтересовано испратили његове записе са бојишта, и притом се сетили Хемингвејевог учешћа у рату, које су описали као ,,шетњицу" насупрот ономе са чиме су се сучавали наши војници са обе стране. 

Наравно, било је и оних који нису баш били расположени за разговор (као што их и иначе има у сваком одељењу и на сваком часу) и они су били опоменути једним гласним: -- Не куцкај поруку, него прати!, што, иако није баш методички, јесте врло ефективно. :)

Анализа стихова песме текла је методом анализе песничких слика, и ученици то врло лепо прихватају (вероватно су навикнути на такав начин рада), повезујући сваки стих са животном стварношћу. Оно што нас је врло позитивно изненадило и одушевило било је везано за стихове: 
А данас мирно гледам како ми жељену жену
губави бакалин грли,
и како ми с главе разноси кров; -
и немам воље – ил немам снаге – да му се светим.
У стиховима су препознали ратне профитере, и досетили се романа Чича Горио, дела у коме се прича о прошлости Гориоа, који се обогатио тако што је током рата вишеструко повисио цену брашна. 

Посебно су се позабавили тиме што су три именице у песми написане великим почетним словима: Човек, Клање и Сазнање и закључили да песма није лична исповест појединца, већ представља трагедију целог људског рода.

(Да напоменемо да наша Јелена сутра има час Суматре Милоша Црњанског са њима и изгледа да са њима може да разговара много озбиљније него што је планирала припремом. Дали су јој поприличан домаћи задатак.)

Додатак

Наш метор је на крају часа позвала ученике да остану још мало, да би им поделила задатке. Ево о чему се ради. 

Наредне недеље требало је да почну са обрадом романа На Дрини ћуприја Ива Андрића. За потребе та четири часа професорка их је поделила у осам група од по четворо или петоро ученика, и одредила ко ће бити у којој групи, као и ко ће бити вођа сваке од група. Наравно, професорка их познаје већ три године и зна ко су вредни у одељењу, добри организатори, способни да воде групу, па јој је вероватно било лако да ово одреди.. Поделила је папире са задацима у виду питања на која треба одговорити у оквиру једне теме, и напоменула да излагање треба да буде конципирано као представљање теме, и потом треба постављати питања на која ће се моћи одговорити на основу прочитаног романа и већ представљене теме.

Чекамо наредну недељу да видимо како ће се треће три спремити за ово. :)

четвртак, 20. март 2014.

Други одслушан час у гимназији

Ево нас поново у II-3, и време је да се суђење приведе крају. Данас ће се довршити испитивање ,,оптужене", чућемо завршне речи бранилаштва и тужилаштва, као и пресуду коју је донела порота. Потом, како нам је ментор најавила, ако за то остане времена, ученици треба да изађу из улога и да изразе своје мишљење о роману и главном лику. 

Ако је ово први наш пост који читате, посетите најпре подсетник о организацији часа обраде Ане Карењине.

Испитивање лика Ане Аркадијевне Карењине текло је врло очекивано док су питања постављали браниоци. Одбрана се заснивала на односу Ане и Алексија Карењина, са јаким нагласком на Аниним монолозима попут оног у којем каже да је са Карењином била као мртва и да јој је било потребно да живи. Питања одбране била су концентрисана на два кључна момента: љубавни троугао Карењин -- Ана -- Вронски, и моменат самоубиства. Оно што нас је изненадило јесте то што о путовању Ане и Вронског, као ни о времену након повратка уопште није било речи. Неко је ту сматрао да то није толико битно... 
Аргументи су били такви да се ништа ново није рекло, сви су имали исту суштину, да је Ана желела да живи и да је видела могућност новог живота у вези са Вронским. 

Овај је део био потпуно очекиван и штавише заморан. Питања су била већином типа ,,да/не", углавном сугестивна, и наша Ана је на њих одговарала кратко и без много образлагања. Вероватно је и њој самој било досадно да прича о ономе о чему су до тог тренутка већ говорили сви ликови. И уместо да испитивање главног лика романа буде врхунац ових часова, оно се отезало у недоглед и већи део одељења је придремао, па их је професорка морала опомињати да пазе на оно о чему се прича. 
Ту смо се опет сетиле питања које смо поставиле након првог часа: је ли и колико било добро увести и сам лик Ане у суђење? Некако имамо утисак да је све већ речено и да њено сведочење неће променити ништа. 
Онда је професорка препознала проблем лоше формулисаних питања, која се тичу истих догађаја, већ објашњених, те је осетила потребу да наглас каже да треба преформулисати питања тако да она не буду сугестивна, и да се прескоче она која се тичу оних ствари које су већ поменуте на часу. (Ако је ово први наш пост који читате, подсетите се питања која смо поставиле након првог часа овде.)
Коначно смо се сви тргли када је тужилаштво преузело испитивање. Повео се разговор о односу са децом, и то је оно на чему се темељила оптужба -- кривица због остављања једног детета и занемаривања другог. Оно што је било неочекивано нису била питања тужилаца, већ став девојке која је глумила Ану. 
Већ након разговора о односу са Серјожом постале смо сумњичаве да нешто није како треба. И како је испитивање скренуло ка односу према кћерки Ањи, коначно смо добили право драматично суђење, као из телевизијских серија. ;)


Наиме, наша Ана је упорно одбијала да се помири са чињеницом да је њен лик просто такве природе, да је једно говорила, а друго чинила, хтела треће, а затим добијала нешто седмо. То се посебно видело када је тужилаштво почело да поставља питања о Ањи: наша Ана је упорно тврдила да је волела своју кћерку и да јој је посвећивала сасвим довољно пажње, док су тужиоци износили доказе из текста романа у којима се јасно видело да није тако. Одједном се ова расправа претворила у свеопшту вику, јер су ученици-тужиоци почели да нападају нашу Ану да не може тако једнострано да тумачи лик, на шта је она одбрусила: ,,Ја тако мислим". Дакле, суочили смо се са личним одбијањем ученика-интерпретатора да улогу одигра са свим врлинама и манама -- девојка је једноставно искористила то што је добила улогу Ане да изрази своје мишљење и одбрани свој лик пред свима, макар то значило одступање од текста. За ту врсту самосталности кажемо: БРАВО!
Изгледа да колико год је добро да ученик ,,обује ципеле" неког од ликова из дела, када се ради о ликовима амбивалентне природе то може представљати проблем како за ученика који игра ту улогу тако и за цело тумачење дела. 

Завршне речи су се могле наслутити из целокупних тенденција бранилаштва и тужилаштва. Оно што је било специфично јесте да су завршне речи звучале мало као писмени задаци, са све уводом, разрадом и закључком, а с обзиром на озбиљност са којом су приступили целом суђењу, очекивале смо праве завршне речи, у тону правог судског поступка и правно-административном стилу. Но, друго три је откако смо ушле у учионицу у сваком тренутку премашивало наша очекивања, па ево и овде.

И онда, пресуда...


Пресуда је гласила: крива за прељубу, разарање породице, остављање једног детета, ванбрачно дете, занемаривање истог, и потом самоубиство, као кукавички поступак. 

Оваква пресуда изазвала је бурне реакције остатка одељења и то је значило да је дошло време да сви изађу из својих улога и кажу шта мисле о роману и његовом главном лику. Задивила нас је способност ученика да у тренутку лепо и правилно, са логичким следом мисли формулишу и изразе оно што желе. 

Коначни закључак, до којег смо дошли сви заједно (јер је професорка и нас четири укључила у размену мишљења на крају часа) био је тај да је роман управо зато свевремен: јер је главни лик такав да ће увек изазивати полемике и давати могућности за ново тумачење.

Упитник за средњошколце


Зашто ниси прочитао?

Типично професорско питање у средњој школи. Да се разумемо, никоме од нас се не седи код куће и чита о јадима неког тамо (а увек је нека ,,туга, чемер, јад"), ко је живео пре једно 200 до 300 година, какво год било време напољу. Али ако се мора?
Пре но што смо отишле на други час, запитале смо се због чега неко не би прочитао дело о коме мора да говори на часу, тј. унапред зна да ће бити питан. Најчешћи ученички разлог јесте да нису успели да дођу до књиге, а за њим иду разни други, претежно личне природе, који нас овде не интересују.

Задржаћемо се на овоме: нисам нашао књигу.

,,Кад сам дошао у библиотеку, није остала више ниједна књига!"
Овај моменат је, иако звучи најбаналније, веровали ми као професори (и људи) у то или не, ипак могућ. Да испитамо све узроке и последице.
Претпоставимо да просечна породица не поседује овај роман, иако је он штампан пре неколико година у едицији Вечерњих новости, у два дела, и један примерак коштао је 300 динара уз новине. Замислићемо да је тада нису купили.
Желели смо да проверимо ову тврдњу да је књигу тешко наћи, па смо обишли књижаре, библиотеке, уличне продавце књига и наравно интернет у потрази за примерцима Ане Карењине. 


Народна библиотека Стеван Сремац поседује укупно 84 примерка (не примерАка) овог романа, а један члан библиотеке може изнети највише четири књиге. Препрека је то што годишња чланарина износи 700 динара, али сматрамо да је на годишњем нивоу то сасвим разумна цена, коју буџет просечне породице не би ни осетио. Библиотека даје следеће погодности:


  • могућност групног уписа (за 10 и више људи) по цени од 350 динара по члану -- ово је одлична прилика: упишимо цела одељења у градску библиотеку и тако им омогућимо да и током распуста читају дела која нису у програму, а вреди да се прочитају ;), као што су:
  1. Серијал Песма леда и ватре Џорџа Р. Р. Мартина 
  2. Господар прстенова Џорџа Р. Р. Толкина  
  3. Серијал књига о Дисксвету Терија Прачета

  • дана 23. априла, на Светски дан књиге, библиотека уписује нове чланове такође по нижој цени (350 динара за Одељење за одрасле, 150 динара за Дечје одељење) -- опет још један разлог да анимирамо ученике да се упишу у градску библиотеку!
Ово није реклама библиотеке Стеван Сремац, само је библиотека место где се може без много пара доћи до велике већине књига које су нам потребне. Но, има и других места. 

Књижаре у Нишу нису бројне, и углавном се своде на продавнице канцеларијског и школског материјала, али има и оних које стварно продају књиге. Цене романа Ана Карењина крећу се око 600 до 800 rsd (vulkan), 660 до 1620 rsd (delfi), или од 100 до 1000 rsd (kupindo), код уличних продаваца од 300 до 800 динара за оба дела, у зависности од издања. 
Будимо искрени, колико нас је, ако није успело да нађе књигу у библиотеци или код рођака, отрчало да је купи? А у средњој школи?

Дакле, ако претпоставимо да наш замишљени средњошколац нема код куће књигу која му је потребна, и није успео да је узме из библиотеке, а није му пало на памет да је купи, шта му једино преостаје? Интернет. 

Претраживањем на Гуглу пронашле смо гомилу препричаних верзија Ане Карењине, оваквих и онаквих, са анализом ликова и без ње, и безброј веб-сајтова са (нечијим) семинарским / матурским радовима на тему Ане Карењине. Пронашле смо и две верзије у .pdf формату, чије скриншотове прилажемо. (Десним кликом отворити у новој картици за увећан приказ.) 












Искрено, нас је стид ове верзије на српском.

Обично се данашње генерације називају ,,дигиталним" и претпоставља се да би просечан ученик пре ,,прогуглао" неки појам него га потражио у некој књизи. Иако је то истина, запитале смо се колико се то односи на књижевна дела. Покренуле смо и анкету да бисмо се распитале код средњошколаца да ли би се пре одлучили за неку од ових верзија, или би радије обишли све познанике, комшије и библиотеке у потрази за штампаним издањем.

Резултати у неком наредном посту! ;)