Први одслушан час у гимназији

Добиле смо свог ментора! То је Валентина Андрејић Ристић, професор српског језика и књижевности у Гимназији Стеван Сремац. 

Први час коме смо присуствовале као слушаоци био је посвећен роману Лава Н. Толстоја Ана Карењина. Нажалост, није нам се поклопило тако да присуствујемо часовима од почетка обраде овог романа, већ је наш први час у одељењу II-3 био њихов већ трећи час обраде.

Уживајте у нашим утисцима са часа уз музику из најновије екранизације овог романа!


Међутим, тренутна потешкоћа је превазиђена јер је једна од ученица за нас сумирала претходна два часа, испричавши нам шта су до овог тренутка коментарисали у вези са романом. И онда је час почео. О свему томе у наставку. :)

• организација часа 

Час је био у ствари симулација суђења (драмска метода). Ученици су били подељени у групе: бранилаштво, тужилаштво, порота, затим је било неколико сведока, и на крају Ана Карењина. Како смо сазнале од ментора, ученицима је професорка доделила улоге две недеље пре почетка обраде, како би они имали времена да се припреме за суђење, смисле уводне речи, питања за сведоке и завршне речи.
То што им је сама доделила улоге, како нам је рекла, имало је посебан значај, јер је желела да оне који не би осуђивали лик Ане стави у позицију управо да морају смислити разлоге за њено осуђивање, те да тако могу да сагледају целокупну ситуацију и из супротног аспекта и тек онда заузму став. Наравно, то важи и за позицију браниоца.
Професорка се повукла (штавише, села је позади са нама четирма), и ученици су сами водили суђење. Морамо напоменути да су и клупе биле намештене као да се ради о правој судници, што нас је врло пријатно изненадило. :)

• ток часа

За тај час планирано је испитивање сведока Алексија Вронског, Серјоже и саме Ане.
Како је Вронски био сведок одбране, најпре га је одбрана и испитивала, а онда тужилаштво. Сва питања за грофа Вронског тицала су се:

1. односа са мајком -- бранилаштво је сматрало да је због специфичног односа са грофицом Вронском Алексије тражио себи ,,другу мајку" у Ани, а тужилаштво да је био заведен, и да је зато покушавао да са грофицом обнови односе након путовања;
2. односа са Кити -- браниоци су покушавали да докажу да је Вронски био подлац у овој пропалој веридби, те да је користио Кити да би се забавио; тужиоци су били упорни у томе да се њему Кити ипак допадала, а да је Ана разорила њихов брак пре него што је и почео;
3. односа са Аном -- одбрана је инсистирала на томе да је Вронски одбацивао жене из свог живота када би му досадиле, док је главна мисао тужилаштва била да се он трудио да са Аном изгради породицу, али да га је она својом претераном посесивношћу гушила;
4. однос са Алексијем Карењином -- одбрана је страшно желела да осветли и овај однос у роману => Карењин је учинио све да спасе свој брак и одржи породицу на окупу, а Вронски је био тај који је тај брак разорио. 

Иако ово у основи брани Анин лик, малчице смо стекле утисак да је одбрана желела да на оптуженичку клупу стави Алексија Вронског, и то није лоша позиција за бранилаштво, али је део такве кривице требало да падне и на Карењина. Како нисмо присуствовале часу када је Карењин испитиван, не можемо бити сигурне да тако и није било. 0:)
После овако дугог и темељног испитивања свима је била потребна некаква пауза, и она је дошла у виду наредног сведока.
Испитивани лик био је сада Сергије Алексијевич Серјожа. Ово је био најзанимљивији и најкраћи део часа. Иако је тај ученик најпре изјавио да се припремио за час, али да роман није довршио, из његових и краћих и дужих одговора видело се да Ану Карењину ипак није прочитао, али да је врло лепо ,,укапирао" односе међу ликовима, ушао у лик збуњеног детета од 10 година на суду, и то нам и показао.

1. Однос са оцем -- представио је Серјожу као дете које са оцем није имало апсолутно никаквог контакта, које га скоро није ни познавало, и које се дружило само са мајком;
2. Однос са мајком -- Анин поступак није знао како да оцени, па је на једно питање одговорио да сматра да је крива јер га је оставила самог са хладним оцем, који му је странац, а два-три питања потом да је размишљао о свему и закључио да Ана има право да живи свој живот и да је само тражила срећу, као и сваки други човек. 
3. Однос са ујаком Стивом Облонским -- довде се није ни стигло, јер је на горенаведену изјаву цело одељење прсло у смех, те се наш Серјожа повукао са места за сведоке, рекавши да ,,нема више шта да изјави". :D

Испитивање Ане није дуго трајало јер се час завршио, па је остављено да се заврши на наредном часу. Закључиле смо из њених кратких и не баш јасних одговора да се ученица није баш најбоље припремила за испитивање, или је можда још увек била поспана, пошто је то био први час. У сваком случају, најбоље припремљен од сведока био је ученик који је тумачио Вронског.

• општи утисак

За обраду овако обимног романа искоришћен је принцип тумачења дела преко ликова и њихових међусобних односа, са посебним нагласком на односе са Аном, главним ликом. Драмска метода је сасвим успела, јер су ученици озбиљно схватили своје улоге у поступку утврђивања кривице главног лика. Самим тим, њихова питања била су добро промишљена и повезана, тако да су водила јединственом закључку који би се њиховим праћењем сасвим јасно могао издвојити. Оно што нас је врррло пријатно изненадило јесте то што су ученици са собом на час донели примерке романа и сваку своју тврдњу илустровали цитатом из дела.
Мали проблем у динамици часа правила је сугестивност ученичких питања сведоцима, успоравала је час, али су сведоци на свако ,,да/не" питање давали кратак потврдан или одричан одговор који би потом образложили. Такође, испитивање је успоравало и то што ученици у оквиру бранилачке / тужилачке групе нису у потпуности слушали једни друге, па се сведок испитивао барем два пута о истој ствари.
Први утисак јесте да имамо пред собом тридесетак врло паметних, проницљивих и темељних (како ко ;) ) ученика, и радујемо се поновном сусрету са њима!

• белешке, мисли > предлози 

Професор у улози посматрача -- иако је најавила да они сами воде час, и повукла се у позадину учионице, професорка је повремено узимала улогу судије и давала реч једној, односно, другој страни, опомињала ученике и исправљала грешке у говору. Изгледа да ипак треба да се професор огласи понекад током оваквих часова, јер иако ученици сами управљају тумачењем ликова, на часу је професор главни. :)
Током слушања овог часа јавило нам се и неколико питања, која засад наводимо овако, док се не усагласимо који су тачни одговори на њих.

1. Проблем испитивања лика Ане Карењине -- хоће ли представљати проблем при испитивању чињеница да је Ана мртва? Лик Ане Карењине је такав да постоји вечита полемика око њене кривице, па се питамо хоће ли девојка која је тумачи на часу умети да прикаже и објасни све оно што мучи Ану у роману? Остаје да видимо наредног часа.
2. Треба ли да се професор  укључи у испитивање ,,сведока" и да постави које питање, наводећи на неке моменте које су ученици пропустили у вези са тим сведоком (ликом) којег испитују? Ово се питање јавило током испитивања лика грофа Вронског, јер ученици ниједном нису поменули дешавања на Алексијевом и Анином путовању, а у том делу романа налазе се, према нашем мишљењу и сећању, странице кључне за разумевање односа Вронског према Ани.
3. Из претходног питања, уколико би одговор био: ,,Не, професор препушта ученицима да воде једни друге у тумачењу ликова, самим тим и дела", следи ово: није ли онда боље да су, уместо што су питања ученици потпуно сами смислили, неко време пре почетка обраде романа дали професору тезе или питања да прегледа, исправи, сугерише и слично?

Ова идеја нам је пала на памет: можда би уместо оваквог суђења било боље спровести час у виду симулације истражног поступка, јер средњошколци често гледају актуелне ,,истражитељске" серије, и можда би било интересантније уместо лика Ане имати једног инспектора који би износио доказе са места злочина, а да задатак пороте буде да одреде кривца за Анино самоубиство, пре него да се одлуче је ли Ана крива или није.

Још једна идеја: недавно је изашла занимљива филмска адаптација романа Ана Карењина. За ученике би можда било занимљиво да одгледају филм, а онда разговарају о разликама између овог филма и самог романа, као и због чега се редитељ одлучио да одређене сегменте убаци, а одређене избаци.

Као интересантна мисао би се могла употребити реченица из критике филма: Sasvim je moguće da je Ana Karenjina oduzela sebi život bacivši se pod voz, ali je veća verovatnoća da su je ubili reditelj Džo Rajt i glumica Kira Najtli. 

За крај додајемо две занимљиве мисли у вези са романом на које смо наишле на интернету. :) 

ДО СЛЕДЕЋЕГ ПОСТА! ;)