Други одслушани час у oсновној школи Ћеле Кула

На другом часу коме смо присуствовале у oсновној школи обрађивана је песма Поље Јована Дучића. У питању је био 5. разред и ђаци су лепо прихватили ову песму. Били су расположени за рад, упркос лошем времену и поплавама које су тих дана биле актуелна тема. Сама песма била је супротност том лошем времену и наставник је на леп начин поредио време које је описано у песми -- сунчано летње време, зрела поља јечма, буђење природе и њених становника са временом које су ученици могли да виде кроз прозор (како киша пљушти и удара јако о окна). Наставница Ирена је најавила наставну јединицу и исписала је на табли.

                                                            

Пошто се  ученици још увек нису упознали са радом нашег великог песника Јована Дучића, наставница им најпре говори о историји времена у коме је он живео, о тадашњем стању у земљи како би деци приближила то време у коме писац ствара и олакшала за разумевање његовог стваралаштва (о Босни која је од 1878. године била припојена Аустроугарској, о делатностима којима се бавио Дучић, о препрекама на које је наилазио и о његовом обимном стваралачком раду који је упркос свему томе настао).

Затим следи читање песме, најпре наставник изражајно чита песму, а затим следи разговор о утисцима о песми. Многима је песма лепа, док на неке није оставила снажан утисак. То ће се надокнадити тиме што ће им на касетофону уз помоћ звучне читанке наставник пустити песму, и то чак 3 верзије како би уочили разлике и увидели која од њих оставља најјачи и најбољи утисак, као и то која је највише прилагођена самој песми (једна је са музичком подлогом док друге две нису). Ученици одлучуjу да песму треба одрецитовати онако како je рецитовано на првом снимку, без музике у позадини.

Задаје им задатак да науче песму напамет, на шта ученици негодуjу, а наша наставницa им одговара речима ,,Ко научи сто песама, сто прву пише сам.''

Затим се прелази на анализу строфа. Наставник чита стих по стих и сваки објашњава понаособ. Ученици све време активно учествују -- воде дијалог са наставником и дају одговоре на његова питања.

Разговарају о књижевном роду и књижевној врсти, о осећањима које је песник описивао у песми, о форми и ритмичности песме (од колико се строфа и стихова састоји, каква је рима). И све се то записује на табли, тако да ђаци упоредо дају одговоре, прате их на табли и записују у својим свескама.

Затим следи разговор о значењу појма поље (да ли је поље исто што и ливада и њива). Разговарају о томе шта би била тема ове песме. Наставница добија различите одговоре,  коментаришу о томе и на крају заједнички обједињују тему песме у једнoј реченици коју наставница гласно понавља и диктира док ученици записују.

Четврти одслушани час у основној школи - ФЕСТИВАЛ УМЕТНОСТИ

Будући да је школска година при крају, да наставници углавном испитују и закључују оцене, ми смо се договориле са менторком да не присуствујемо таквом часу, већ да будемо гости на фестивалу поводом дана школе.
Ово нас је обрадовало, јер смо овим путем могле да видимо сву креативност коју ученици и наставници поседују, али и у којој мери примењују научено градиво у пракси.
Због обавеза на факултету нисмо могле да будемо присутне целог дана на фестивалу поезије, музике и сликарства који је симболично назван Пролећне риме, ноте и слике али смо биле врло пријатно изненађене свиме што смо виделе и атмосфером која је владала.
 Овом приликом су ученици и млађих и старијих узраста са својим наставницима организовали приредбу и представу, а ми смо успеле да видимо изложбу и да са ученицима поразговарамо о представи коју су приредили. Ученици и наставници били су водитељи, неки су излагали своје радове, читали ауторске радове и приказивали цртеже и украсе које су израдили. Групе ученика такође су изводиле драматизације које су припремили са професорима, а било је и игре и песме.
Најбољи радови и најкреативнији ученици добили су награде, а ми смо прочитале песму о пролећу ученице која је добила прву награду.
Посебно су нам се допале сала (дигитална учионица) за караоке и креативне сликарске и уметничке радионице.

Ово су слике са изложбе:

Професор Техничког образовања је у сарадњи са ученицима направио макету школе.

Ученички радови из Ликовне културе

Панои из Физике

Панои из Српског језика и књижевности

Ученички радови из Биологије

Хемија

Радови из Историје

Географија

Позорница на којој су ученици глумили, играли и певали

(Овде је наша професорка Марина Јањић одржала наставницима предавање о говорној култури у настави)

Сматрамо да би било боље да се поводом Дана школе проговори понешто о самој школи, њеном настанку и имену које носи. Ипак, с обзиром на то да се ради о Ћеле Кули, а не о некој 

значајној личности или догађаја из културне или уметничке баштине, разумљиво је што је тема овог фестивала било пролеће и пролећне радости.
Ово је оно што смо ми запазиле и чему смо присуствовале, а више слика и информација можете погледати на фејсбук профилу наставнице Ирене:

Приказ веб-сајта

Блог Рецитовање волим

Блог recitovanjevolim je посвећен свима који воле лепу писану и казану реч.  Блог је замишљен као место где ће се наћи најбитније информације у вези са радом рецитаторске секције Основне школе Дринка Павловић у Куршумлији, као и у вези са рецитовањем уопште. Блог је и дело наставника српског језика ове школе.

Сам блог је релативно нов, те је још  у развитку, али уколико настави овако биће заиста користан ученицима који желе и да сазнају нешто више ван школе.  На блогу постоји опција за претрагу постова у коју се може унети кључна реч или назив поста који се тражи. Будући да је у развитку, као што смо поменули тренутно је претрага врло ограничена.

Овај блог омогућује ученицима да савладају полазне основе лепог казивања стихова, а свима заинтересованима да пруже основне информације о наведеној теми те је његов значај велики. Првенствено може користити ученицима у рецитаторским секцијама. будући да су доста популарне у основним, али и средњим школама. Сам рад наставника у рецитаторској секцији треба схватити врло озбиљно јер то није нимало лак задатак. Треба бити креативан и иновативан, учинити да се ученици осећају слободно да искажу свој таленат и знање. 

У првом посту је уводна лекција у којој креатор блога објашњава његову намену и за шта ће користити ученицима а и свим заинтересованима.
У другом посту под називом Техника говора објашњени су елементи технике говора у рецитовању. Дати су важни савети о акценту и дикцији, као и на шта треба обратити пажњу приликом рецитовања. Све у свему, корисно!
У трећем посту су клипови на којима су рецитоване неке од наших најлепших песама.

Вредности сајта: 

-ученици самостално уче и прихватају акценте;

-аудио-визуелни клипови доприносе бољем разумевању песме.

Мане сајта: 

-сајт је у развитку и нема много постова;

-мали број људи зна за постојање овог сајта. 

Навешћемо неке од креативних могућности за развој сајта и његову примену на час:

1. могуће је поставити више верзија исте песме а затим развити расправу на часу о томе;

2. слично караоке сајтовима, могуће је на часу говорне културе организовати ученике тако да након слушања снимка, понове исти и чују себе након чега могу изрицати једни другима оцене;

3. развијање такмичарског духа код деце.

Надамо се добром развоју сајта и препоручујемо да погледате :)

Остали корисни сајтови:

Креативна школа

Пројекат Растко

Образовни центар

Антологија српске књижевности

3. одслушани час

Овога пута смо на часу српског језика у одељењу V3. Виделе смо како ученицима у млађим разредима треба посветити више пажње, будући да су још увек на преласку од учитеља и учитељица до појединачних наставника из сваког предмета.

На самом почетку часа ученици се јављају да рецитују научену песму "Поље" Јована Дучића, коју су обрађивали на прошлом часу. Бројне руке су у ваздуху, али будући да је данас у плану нова наставна јединица, нису сви могли бити изабрани за репродуковање рецитације.

Професорка разговара са ученицима о Стевану Раичковићу, како би се подсетили дела која су обрађивали. Ученици се присећају Бајке о зрну песка а затим разговарају о њему као песнику који је најчеш писао о природи, дрвећу, самоћи и проналасцима. Професорка најављује данашњу наставну јединицу- песму Лето на висоравни, што на наше изненађење изазива срећу код ученика (очигледно им је дража књижевност од граматике).

Ученик чита песму а након тога слушају је поново на касетофону захваљујући Звучној читанци. Ученици коментаришу више музику у позадини него саму песму... Затим говоре о утисцима ове кратке песме. Коментаришу кишу, која им нe личи на досадну кишу која је тренутно падала напоље, већ изненадну, она која ненадано падне али и ненадано престане. Када је професорка питала каква је то киша, један од ученика је одговорио : "Па, пролећна" :). Убрзо је погледао наслов на табли и схватио своју грешку.   

 

Ученици врло лако одређују књижевни род и књижевну врсту, што показује да је то нешто што се увек од њих тражи. Затим одређују тему песме и одлучују да то буде: Опис летњег пљуска на висоравни (не пролећног ). Приступају и класичној анализи песме, утврђују строфу, стих и риму. 

Затим у песми траже стилске фигуре, у чему им је професорка морала мало помоћи. Лако су уочили контраст, али су се код персонификације и поређења мало двоумили. За домаћи задатак добили су да науче и ову песму, на шта су се неки побунили будући да нису рецитовали ни прошлу научену песму...