уторак, 8. април 2014.

Четврти (и пети) одслушан час у гимназији

Двочас романа На Дрини ћуприја у трећем три. Код њих смо ево већ трећи пут, и време је да чујемо како су се припремили за ово излагање. Ако сте читали наш претходни пост, о обради песме Човек пева после рата, знате како су били подељени и како су добили задатке. (Али да се подсетите, кликните овде).

Нажалост, опет нисмо присуствовале почетку обрађивања романа, већ долазимо на други и трећи час обраде. На првом часу су, како су нас радосно обавестили, говорили о општим одликама романа На Дрини ћуприја, о значају мостова као теме у Андрићевом књижевном опусу, као и о лику Мехмед-паше Соколовића. Све ово представиле су две групе ученика.

Данас су нам се представиле три групе са следећим задацима: прва је довршавала причу о лику Мехмед-паше Соколовића, друга је говорила о историјској подлози романа, а трећа о легендама и предањима која су пратила мост на Дрини. Групе су врло озбиљно схватиле задатак. Донели су паное са сликама, предстаљали врло исцрпно тему иако им је речено да би требало да своју тему представе у року од 20 минута, као и да у том временском одсечку морају поставити одређен број питања остатку одељења, тј. публици.

Панои су били врло креативни, пуни слика и цртежа, а речено нам је у тајности да ће професорка преузети најбоље паное и поставити их негде у школи на дан отворених врата школе, као пример доброг ангажовања у настави.


Група која је говорила о Мехмед-паши Соколовићу покренула је на крају врло занимљиву дискусију препричавањем пашиног убиства -- тренутак у коме убица и убијени леже један поред другог и међу њима нема никакве разлике осим у скупоцености одела инспирисао је ученике, и они су заједнички дошли до закључка да су у смрти сви људи једнаки, у чему су видели одјек библијског.

Чињеница да су ученици врло озбиљно схватили своју улогу професора (једна ученица је током свог излагања на један проблематичан одговор свог друга из одељења чак врло самоуверено изјавила: ,,Нема погрешних одговора!", што нам је ментор рекла да често говори како би охрабрила ученике да изразе своје мишљење) донела је више штете него користи. Сматрамо да су излагања била превише дуга и да су неки ученици истицали и неке детаље који су само успоравали даљи ток часа. Такође, нека појединачна излагања била су неадекватно сређена, преобимна за дозвољено време и, искрено, заморна за слушање јер је говор прекидало превише поштапалица и пауза.


Поново се јавио исти проблем: изгледа да би стварно требало да се ученички монолози праве и изводе у сарадњи са наставником, јер ученици нису толико вешти у самосталном формирању излагања тако да оно буде концизно и занимљиво. 

Појавио се још један проблем: преклапање задатака и неравноправност у обиму задатака. Наиме, једна се група бавила, како су нам најавили ученици, свим значајнијим ликовима у делу, а цела једна група, као што смо поменуле, само ликом Мехмед-паше Соколовића. Нама се искрено чини да је 20 минута премало за обрађивање свих ликова у делу, и да се то могло поделити на бар две групе. (види Предлоге)

Оно што нам се највише допало код овог одељења јесте управо то да се свако од њих труди да критички размишља, доноси сопствене закључке, и труди се да буде оригиналан у томе што ће наглас рећи као мишљење. Они јесу веома активни, и функционишу одлично као одељење.

Говорећи о легендама и историјској подлози романа, поново су нас одушевили својим повезивањем сваке новоусвојене информације са претходно стеченим знањем из наредоне књижевности, уметничке књижевности, историје и традиције. На пример, легенду о Стоји и Остоји повезали су одлично са песмом Зидање Скадра, а неки су се сетили да се и данас при зидању куће обавезно нови темељи попрскају крвљу управо закланог петла. 


Историјске прилике у роману повезали су одлично са сликом Карађорђеве Србије, која им је позната са часова историје.

Неки ученици су били разочарани што смо дошле баш данас, аа не у четвртак, када њихова група има излагање, па су нас позвали да и тада присуствујемо. Било нам је жао да им кажемо да закључно са овим двама часовима ми завршавамо праксу у средњој школи, па смо рекле да ћемо покушати да дођемо. :)

Закључујемо да наш ментор на овај начин, методом ученичких монолога, често обрађује обимнија дела, јер је занимљивије, сви добијају одређену улогу у обради романа (личних пет минута) и шансу да изразе своје мишљење и ставове слободно, пред свима. Видимо према атмосфери у одељењу да ученици воле да су они у улози професора, воле да стану испред својих другова и говоре о нечему што су прочитали, и о чему су размишљали. Опуштенији су и схватају то као неку игру јер профеосрка седи међу њима, и осећају се изједначено са њом.
  • предлози, мисли, белешке
 Ово је врло занимљив и користан начин организовања наставе. Сви се ученици укључују у рад и свако бар делом доприноси тумачењу дела и расветљвању проблематичних делова. Опасност лежи у дељењу на групе: врло лако се може десити да највећи посао падне на плећа једног, најистакнутијег члана групе (приметиле смо да је вођа сваке од група које смо слушале вероватно најбољи ученик јер је највише и најдуже говорио, док су остали углавном постављали питања остатку одељења на основу излагања вође) чему се тешко може стати на пут, осим ако професор не нагласи приликом давања задатака шта ће конкретно радити сваки члан групе. Али зар се тиме не убија тимски дух?

Приликом прављења оваквих група треба посебно обратити пажњу на то да се питања не понављају у оквиру различитих група. Веома је важно и да се ученички рад на теми за излагање прати од давања задатака па све до презентације припремљеног и да се ученик инспирише да за било коју потешкоћу у раду затражи помоћ натавника.