Трећи одслушан час или ,,Треће три"

Први пут смо у трећем три, и изненађене смо атмосфером. Одељење је много другачије од нашег мирног и доброг другог три. Чим смо ушле у учионицу, створила су се места за нас посматраче, компјутер и звучници били су монтирани у трен ока, и час је могао да почне.

Ово је први пут да видимо нашег ментора да стварно води час -- традиционално фронталан и дијалошки, уз помоћ компјутера, био је то један од најбољих часова на којима смо биле. А за то је заслужно дефинитивно сâмо треће три, њихова интелигенција, читалачко искуство, велика способност повезивања градива и из српског језика и књижевности и из других предмета.

Како је час текао

Пошто то нисмо још напоменуле, наставна јединица за данас је Човек пева после рата Душана Васиљева. Професорка је на самом почетку најавила јединицу и оно што ће ученици слушати: казивање ових стихова од стране Бекима Фехмиуа.

Након одслушаног снимка професорка је узбуђено викнула: -- Најпре, утисци! -- и треће три је практично поломило руке јављајући се да каже своје мишљење! Бесан, огорчен, ојађен... само су неки од придева којима су описали човека који је лирски субјекат песме, и одмах питали Зашто је Душан Васиљев написао такву песму?, што је одлично увело причу о песниковом животу. (Изгледа као да они заправо управљају часом, а не професор)

На детаље из живота Душана Васиљева реаговали су на два начина: одслушали су причу о његовом књижевном раду по принципу ,,на једно уво уђе, на друго изађе", док су врло заинтересовано испратили његове записе са бојишта, и притом се сетили Хемингвејевог учешћа у рату, које су описали као ,,шетњицу" насупрот ономе са чиме су се сучавали наши војници са обе стране. 

Наравно, било је и оних који нису баш били расположени за разговор (као што их и иначе има у сваком одељењу и на сваком часу) и они су били опоменути једним гласним: -- Не куцкај поруку, него прати!, што, иако није баш методички, јесте врло ефективно. :)

Анализа стихова песме текла је методом анализе песничких слика, и ученици то врло лепо прихватају (вероватно су навикнути на такав начин рада), повезујући сваки стих са животном стварношћу. Оно што нас је врло позитивно изненадило и одушевило било је везано за стихове: 

А данас мирно гледам како ми жељену жену

губави бакалин грли,

и како ми с главе разноси кров; -
и немам воље – ил немам снаге – да му се светим.

У стиховима су препознали ратне профитере, и досетили се романа Чича Горио, дела у коме се прича о прошлости Гориоа, који се обогатио тако што је током рата вишеструко повисио цену брашна. 

Посебно су се позабавили тиме што су три именице у песми написане великим почетним словима: Човек, Клање и Сазнање и закључили да песма није лична исповест појединца, већ представља трагедију целог људског рода.

(Да напоменемо да наша Јелена сутра има час Суматре Милоша Црњанског са њима и изгледа да са њима може да разговара много озбиљније него што је планирала припремом. Дали су јој поприличан домаћи задатак.)

Додатак

Наш метор је на крају часа позвала ученике да остану још мало, да би им поделила задатке. Ево о чему се ради. 

Наредне недеље требало је да почну са обрадом романа На Дрини ћуприја Ива Андрића. За потребе та четири часа професорка их је поделила у осам група од по четворо или петоро ученика, и одредила ко ће бити у којој групи, као и ко ће бити вођа сваке од група. Наравно, професорка их познаје већ три године и зна ко су вредни у одељењу, добри организатори, способни да воде групу, па јој је вероватно било лако да ово одреди.. Поделила је папире са задацима у виду питања на која треба одговорити у оквиру једне теме, и напоменула да излагање треба да буде конципирано као представљање теме, и потом треба постављати питања на која ће се моћи одговорити на основу прочитаног романа и већ представљене теме.

Чекамо наредну недељу да видимо како ће се треће три спремити за ово. :)