Јованин час о пријатељству

Како Гугл не дозвољава да презентацију у овом облику прати и звук, уживајте у читању мог доживљаја са првог одржаног часа на овај начин:

Трећи одслушан час или ,,Треће три"

Први пут смо у трећем три, и изненађене смо атмосфером. Одељење је много другачије од нашег мирног и доброг другог три. Чим смо ушле у учионицу, створила су се места за нас посматраче, компјутер и звучници били су монтирани у трен ока, и час је могао да почне.

Ово је први пут да видимо нашег ментора да стварно води час -- традиционално фронталан и дијалошки, уз помоћ компјутера, био је то један од најбољих часова на којима смо биле. А за то је заслужно дефинитивно сâмо треће три, њихова интелигенција, читалачко искуство, велика способност повезивања градива и из српског језика и књижевности и из других предмета.

Како је час текао

Пошто то нисмо још напоменуле, наставна јединица за данас је Човек пева после рата Душана Васиљева. Професорка је на самом почетку најавила јединицу и оно што ће ученици слушати: казивање ових стихова од стране Бекима Фехмиуа.

Након одслушаног снимка професорка је узбуђено викнула: -- Најпре, утисци! -- и треће три је практично поломило руке јављајући се да каже своје мишљење! Бесан, огорчен, ојађен... само су неки од придева којима су описали човека који је лирски субјекат песме, и одмах питали Зашто је Душан Васиљев написао такву песму?, што је одлично увело причу о песниковом животу. (Изгледа као да они заправо управљају часом, а не професор)

На детаље из живота Душана Васиљева реаговали су на два начина: одслушали су причу о његовом књижевном раду по принципу ,,на једно уво уђе, на друго изађе", док су врло заинтересовано испратили његове записе са бојишта, и притом се сетили Хемингвејевог учешћа у рату, које су описали као ,,шетњицу" насупрот ономе са чиме су се сучавали наши војници са обе стране. 

Наравно, било је и оних који нису баш били расположени за разговор (као што их и иначе има у сваком одељењу и на сваком часу) и они су били опоменути једним гласним: -- Не куцкај поруку, него прати!, што, иако није баш методички, јесте врло ефективно. :)

Анализа стихова песме текла је методом анализе песничких слика, и ученици то врло лепо прихватају (вероватно су навикнути на такав начин рада), повезујући сваки стих са животном стварношћу. Оно што нас је врло позитивно изненадило и одушевило било је везано за стихове: 

А данас мирно гледам како ми жељену жену

губави бакалин грли,

и како ми с главе разноси кров; -
и немам воље – ил немам снаге – да му се светим.

У стиховима су препознали ратне профитере, и досетили се романа Чича Горио, дела у коме се прича о прошлости Гориоа, који се обогатио тако што је током рата вишеструко повисио цену брашна. 

Посебно су се позабавили тиме што су три именице у песми написане великим почетним словима: Човек, Клање и Сазнање и закључили да песма није лична исповест појединца, већ представља трагедију целог људског рода.

(Да напоменемо да наша Јелена сутра има час Суматре Милоша Црњанског са њима и изгледа да са њима може да разговара много озбиљније него што је планирала припремом. Дали су јој поприличан домаћи задатак.)

Додатак

Наш метор је на крају часа позвала ученике да остану још мало, да би им поделила задатке. Ево о чему се ради. 

Наредне недеље требало је да почну са обрадом романа На Дрини ћуприја Ива Андрића. За потребе та четири часа професорка их је поделила у осам група од по четворо или петоро ученика, и одредила ко ће бити у којој групи, као и ко ће бити вођа сваке од група. Наравно, професорка их познаје већ три године и зна ко су вредни у одељењу, добри организатори, способни да воде групу, па јој је вероватно било лако да ово одреди.. Поделила је папире са задацима у виду питања на која треба одговорити у оквиру једне теме, и напоменула да излагање треба да буде конципирано као представљање теме, и потом треба постављати питања на која ће се моћи одговорити на основу прочитаног романа и већ представљене теме.

Чекамо наредну недељу да видимо како ће се треће три спремити за ово. :)

Други одслушан час у гимназији

Ево нас поново у II-3, и време је да се суђење приведе крају. Данас ће се довршити испитивање ,,оптужене", чућемо завршне речи бранилаштва и тужилаштва, као и пресуду коју је донела порота. Потом, како нам је ментор најавила, ако за то остане времена, ученици треба да изађу из улога и да изразе своје мишљење о роману и главном лику. 

Ако је ово први наш пост који читате, посетите најпре подсетник о организацији часа обраде Ане Карењине.

Испитивање лика Ане Аркадијевне Карењине текло је врло очекивано док су питања постављали браниоци. Одбрана се заснивала на односу Ане и Алексија Карењина, са јаким нагласком на Аниним монолозима попут оног у којем каже да је са Карењином била као мртва и да јој је било потребно да живи. Питања одбране била су концентрисана на два кључна момента: љубавни троугао Карењин -- Ана -- Вронски, и моменат самоубиства. Оно што нас је изненадило јесте то што о путовању Ане и Вронског, као ни о времену након повратка уопште није било речи. Неко је ту сматрао да то није толико битно... 

Аргументи су били такви да се ништа ново није рекло, сви су имали исту суштину, да је Ана желела да живи и да је видела могућност новог живота у вези са Вронским. 

Овај је део био потпуно очекиван и штавише заморан. Питања су била већином типа ,,да/не", углавном сугестивна, и наша Ана је на њих одговарала кратко и без много образлагања. Вероватно је и њој самој било досадно да прича о ономе о чему су до тог тренутка већ говорили сви ликови. И уместо да испитивање главног лика романа буде врхунац ових часова, оно се отезало у недоглед и већи део одељења је придремао, па их је професорка морала опомињати да пазе на оно о чему се прича. 

Ту смо се опет сетиле питања које смо поставиле након првог часа: је ли и колико било добро увести и сам лик Ане у суђење? Некако имамо утисак да је све већ речено и да њено сведочење неће променити ништа. 

Онда је професорка препознала проблем лоше формулисаних питања, која се тичу истих догађаја, већ објашњених, те је осетила потребу да наглас каже да треба преформулисати питања тако да она не буду сугестивна, и да се прескоче она која се тичу оних ствари које су већ поменуте на часу. (Ако је ово први наш пост који читате, подсетите се питања која смо поставиле након првог часа овде.)

Коначно смо се сви тргли када је тужилаштво преузело испитивање. Повео се разговор о односу са децом, и то је оно на чему се темељила оптужба -- кривица због остављања једног детета и занемаривања другог. Оно што је било неочекивано нису била питања тужилаца, већ став девојке која је глумила Ану. 

Већ након разговора о односу са Серјожом постале смо сумњичаве да нешто није како треба. И како је испитивање скренуло ка односу према кћерки Ањи, коначно смо добили право драматично суђење, као из телевизијских серија. ;)

Наиме, наша Ана је упорно одбијала да се помири са чињеницом да је њен лик просто такве природе, да је једно говорила, а друго чинила, хтела треће, а затим добијала нешто седмо. То се посебно видело када је тужилаштво почело да поставља питања о Ањи: наша Ана је упорно тврдила да је волела своју кћерку и да јој је посвећивала сасвим довољно пажње, док су тужиоци износили доказе из текста романа у којима се јасно видело да није тако. Одједном се ова расправа претворила у свеопшту вику, јер су ученици-тужиоци почели да нападају нашу Ану да не може тако једнострано да тумачи лик, на шта је она одбрусила: ,,Ја тако мислим". Дакле, суочили смо се са личним одбијањем ученика-интерпретатора да улогу одигра са свим врлинама и манама -- девојка је једноставно искористила то што је добила улогу Ане да изрази своје мишљење и одбрани свој лик пред свима, макар то значило одступање од текста. За ту врсту самосталности кажемо: БРАВО!

Изгледа да колико год је добро да ученик ,,обује ципеле" неког од ликова из дела, када се ради о ликовима амбивалентне природе то може представљати проблем како за ученика који игра ту улогу тако и за цело тумачење дела. 

Завршне речи су се могле наслутити из целокупних тенденција бранилаштва и тужилаштва. Оно што је било специфично јесте да су завршне речи звучале мало као писмени задаци, са све уводом, разрадом и закључком, а с обзиром на озбиљност са којом су приступили целом суђењу, очекивале смо праве завршне речи, у тону правог судског поступка и правно-административном стилу. Но, друго три је откако смо ушле у учионицу у сваком тренутку премашивало наша очекивања, па ево и овде.

И онда, пресуда...

Пресуда је гласила: крива за прељубу, разарање породице, остављање једног детета, ванбрачно дете, занемаривање истог, и потом самоубиство, као кукавички поступак. 

Оваква пресуда изазвала је бурне реакције остатка одељења и то је значило да је дошло време да сви изађу из својих улога и кажу шта мисле о роману и његовом главном лику. Задивила нас је способност ученика да у тренутку лепо и правилно, са логичким следом мисли формулишу и изразе оно што желе. 

Коначни закључак, до којег смо дошли сви заједно (јер је професорка и нас четири укључила у размену мишљења на крају часа) био је тај да је роман управо зато свевремен: јер је главни лик такав да ће увек изазивати полемике и давати могућности за ново тумачење.

Друго три, чини нам се да вас обожавамо. <3

Упитник за средњошколце

Зашто ниси прочитао?

Типично професорско питање у средњој школи. Да се разумемо, никоме од нас се не седи код куће и чита о јадима неког тамо (а увек је нека ,,туга, чемер, јад"), ко је живео пре једно 200 до 300 година, какво год било време напољу. Али ако се мора?

Пре но што смо отишле на други час, запитале смо се због чега неко не би прочитао дело о коме мора да говори на часу, тј. унапред зна да ће бити питан. Најчешћи ученички разлог јесте да нису успели да дођу до књиге, а за њим иду разни други, претежно личне природе, који нас овде не интересују.

Задржаћемо се на овоме: нисам нашао књигу.

,,Кад сам дошао у библиотеку, није остала више ниједна књига!"

Овај моменат је, иако звучи најбаналније, веровали ми као професори (и људи) у то или не, ипак могућ. Да испитамо све узроке и последице.

Претпоставимо да просечна породица не поседује овај роман, иако је он штампан пре неколико година у едицији Вечерњих новости, у два дела, и један примерак коштао је 300 динара уз новине. Замислићемо да је тада нису купили.

Желели смо да проверимо ову тврдњу да је књигу тешко наћи, па смо обишли књижаре, библиотеке, уличне продавце књига и наравно интернет у потрази за примерцима Ане Карењине. 

Народна библиотека Стеван Сремац поседује укупно 84 примерка (не примерАка) овог романа, а један члан библиотеке може изнети највише четири књиге. Препрека је то што годишња чланарина износи 700 динара, али сматрамо да је на годишњем нивоу то сасвим разумна цена, коју буџет просечне породице не би ни осетио. Библиотека даје следеће погодности:

• могућност групног уписа (за 10 и више људи) по цени од 350 динара по члану -- ово је одлична прилика: упишимо цела одељења у градску библиотеку и тако им омогућимо да и током распуста читају дела која нису у програму, а вреди да се прочитају ;), као што су:

1. Серијал Песма леда и ватре Џорџа Р. Р. Мартина 
2. Господар прстенова Џорџа Р. Р. Толкина  
3. Серијал књига о Дисксвету Терија Прачета

• дана 23. априла, на Светски дан књиге, библиотека уписује нове чланове такође по нижој цени (350 динара за Одељење за одрасле, 150 динара за Дечје одељење) -- опет још један разлог да анимирамо ученике да се упишу у градску библиотеку!

Ово није реклама библиотеке Стеван Сремац, само је библиотека место где се може без много пара доћи до велике већине књига које су нам потребне. Но, има и других места. 

Књижаре у Нишу нису бројне, и углавном се своде на продавнице канцеларијског и школског материјала, али има и оних које стварно продају књиге. Цене романа Ана Карењина крећу се око 600 до 800 rsd (vulkan), 660 до 1620 rsd (delfi), или од 100 до 1000 rsd (kupindo), код уличних продаваца од 300 до 800 динара за оба дела, у зависности од издања. 

Будимо искрени, колико нас је, ако није успело да нађе књигу у библиотеци или код рођака, отрчало да је купи? А у средњој школи?

Дакле, ако претпоставимо да наш замишљени средњошколац нема код куће књигу која му је потребна, и није успео да је узме из библиотеке, а није му пало на памет да је купи, шта му једино преостаје? Интернет. 

Претраживањем на Гуглу пронашле смо гомилу препричаних верзија Ане Карењине, оваквих и онаквих, са анализом ликова и без ње, и безброј веб-сајтова са (нечијим) семинарским / матурским радовима на тему Ане Карењине. Пронашле смо и две верзије у .pdf формату, чије скриншотове прилажемо. (Десним кликом отворити у новој картици за увећан приказ.) 

Искрено, нас је стид ове верзије на српском.

Обично се данашње генерације називају ,,дигиталним" и претпоставља се да би просечан ученик пре ,,прогуглао" неки појам него га потражио у некој књизи. Иако је то истина, запитале смо се колико се то односи на књижевна дела. Покренуле смо и анкету да бисмо се распитале код средњошколаца да ли би се пре одлучили за неку од ових верзија, или би радије обишли све познанике, комшије и библиотеке у потрази за штампаним издањем.

Резултати у неком наредном посту! ;)

Први одслушан час у гимназији

Добиле смо свог ментора! То је Валентина Андрејић Ристић, професор српског језика и књижевности у Гимназији Стеван Сремац. 

Први час коме смо присуствовале као слушаоци био је посвећен роману Лава Н. Толстоја Ана Карењина. Нажалост, није нам се поклопило тако да присуствујемо часовима од почетка обраде овог романа, већ је наш први час у одељењу II-3 био њихов већ трећи час обраде.

Уживајте у нашим утисцима са часа уз музику из најновије екранизације овог романа!


Међутим, тренутна потешкоћа је превазиђена јер је једна од ученица за нас сумирала претходна два часа, испричавши нам шта су до овог тренутка коментарисали у вези са романом. И онда је час почео. О свему томе у наставку. :)

• организација часа 

Час је био у ствари симулација суђења (драмска метода). Ученици су били подељени у групе: бранилаштво, тужилаштво, порота, затим је било неколико сведока, и на крају Ана Карењина. Како смо сазнале од ментора, ученицима је професорка доделила улоге две недеље пре почетка обраде, како би они имали времена да се припреме за суђење, смисле уводне речи, питања за сведоке и завршне речи.
То што им је сама доделила улоге, како нам је рекла, имало је посебан значај, јер је желела да оне који не би осуђивали лик Ане стави у позицију управо да морају смислити разлоге за њено осуђивање, те да тако могу да сагледају целокупну ситуацију и из супротног аспекта и тек онда заузму став. Наравно, то важи и за позицију браниоца.
Професорка се повукла (штавише, села је позади са нама четирма), и ученици су сами водили суђење. Морамо напоменути да су и клупе биле намештене као да се ради о правој судници, што нас је врло пријатно изненадило. :)

• ток часа

За тај час планирано је испитивање сведока Алексија Вронског, Серјоже и саме Ане.
Како је Вронски био сведок одбране, најпре га је одбрана и испитивала, а онда тужилаштво. Сва питања за грофа Вронског тицала су се:

1. односа са мајком -- бранилаштво је сматрало да је због специфичног односа са грофицом Вронском Алексије тражио себи ,,другу мајку" у Ани, а тужилаштво да је био заведен, и да је зато покушавао да са грофицом обнови односе након путовања;
2. односа са Кити -- браниоци су покушавали да докажу да је Вронски био подлац у овој пропалој веридби, те да је користио Кити да би се забавио; тужиоци су били упорни у томе да се њему Кити ипак допадала, а да је Ана разорила њихов брак пре него што је и почео;
3. односа са Аном -- одбрана је инсистирала на томе да је Вронски одбацивао жене из свог живота када би му досадиле, док је главна мисао тужилаштва била да се он трудио да са Аном изгради породицу, али да га је она својом претераном посесивношћу гушила;
4. однос са Алексијем Карењином -- одбрана је страшно желела да осветли и овај однос у роману => Карењин је учинио све да спасе свој брак и одржи породицу на окупу, а Вронски је био тај који је тај брак разорио. 

Иако ово у основи брани Анин лик, малчице смо стекле утисак да је одбрана желела да на оптуженичку клупу стави Алексија Вронског, и то није лоша позиција за бранилаштво, али је део такве кривице требало да падне и на Карењина. Како нисмо присуствовале часу када је Карењин испитиван, не можемо бити сигурне да тако и није било. 0:)
После овако дугог и темељног испитивања свима је била потребна некаква пауза, и она је дошла у виду наредног сведока.
Испитивани лик био је сада Сергије Алексијевич Серјожа. Ово је био најзанимљивији и најкраћи део часа. Иако је тај ученик најпре изјавио да се припремио за час, али да роман није довршио, из његових и краћих и дужих одговора видело се да Ану Карењину ипак није прочитао, али да је врло лепо ,,укапирао" односе међу ликовима, ушао у лик збуњеног детета од 10 година на суду, и то нам и показао.

1. Однос са оцем -- представио је Серјожу као дете које са оцем није имало апсолутно никаквог контакта, које га скоро није ни познавало, и које се дружило само са мајком;
2. Однос са мајком -- Анин поступак није знао како да оцени, па је на једно питање одговорио да сматра да је крива јер га је оставила самог са хладним оцем, који му је странац, а два-три питања потом да је размишљао о свему и закључио да Ана има право да живи свој живот и да је само тражила срећу, као и сваки други човек. 
3. Однос са ујаком Стивом Облонским -- довде се није ни стигло, јер је на горенаведену изјаву цело одељење прсло у смех, те се наш Серјожа повукао са места за сведоке, рекавши да ,,нема више шта да изјави". :D

Испитивање Ане није дуго трајало јер се час завршио, па је остављено да се заврши на наредном часу. Закључиле смо из њених кратких и не баш јасних одговора да се ученица није баш најбоље припремила за испитивање, или је можда још увек била поспана, пошто је то био први час. У сваком случају, најбоље припремљен од сведока био је ученик који је тумачио Вронског.

• општи утисак

За обраду овако обимног романа искоришћен је принцип тумачења дела преко ликова и њихових међусобних односа, са посебним нагласком на односе са Аном, главним ликом. Драмска метода је сасвим успела, јер су ученици озбиљно схватили своје улоге у поступку утврђивања кривице главног лика. Самим тим, њихова питања била су добро промишљена и повезана, тако да су водила јединственом закључку који би се њиховим праћењем сасвим јасно могао издвојити. Оно што нас је врррло пријатно изненадило јесте то што су ученици са собом на час донели примерке романа и сваку своју тврдњу илустровали цитатом из дела.
Мали проблем у динамици часа правила је сугестивност ученичких питања сведоцима, успоравала је час, али су сведоци на свако ,,да/не" питање давали кратак потврдан или одричан одговор који би потом образложили. Такође, испитивање је успоравало и то што ученици у оквиру бранилачке / тужилачке групе нису у потпуности слушали једни друге, па се сведок испитивао барем два пута о истој ствари.
Први утисак јесте да имамо пред собом тридесетак врло паметних, проницљивих и темељних (како ко ;) ) ученика, и радујемо се поновном сусрету са њима!

• белешке, мисли > предлози 

Професор у улози посматрача -- иако је најавила да они сами воде час, и повукла се у позадину учионице, професорка је повремено узимала улогу судије и давала реч једној, односно, другој страни, опомињала ученике и исправљала грешке у говору. Изгледа да ипак треба да се професор огласи понекад током оваквих часова, јер иако ученици сами управљају тумачењем ликова, на часу је професор главни. :)
Током слушања овог часа јавило нам се и неколико питања, која засад наводимо овако, док се не усагласимо који су тачни одговори на њих.

1. Проблем испитивања лика Ане Карењине -- хоће ли представљати проблем при испитивању чињеница да је Ана мртва? Лик Ане Карењине је такав да постоји вечита полемика око њене кривице, па се питамо хоће ли девојка која је тумачи на часу умети да прикаже и објасни све оно што мучи Ану у роману? Остаје да видимо наредног часа.
2. Треба ли да се професор  укључи у испитивање ,,сведока" и да постави које питање, наводећи на неке моменте које су ученици пропустили у вези са тим сведоком (ликом) којег испитују? Ово се питање јавило током испитивања лика грофа Вронског, јер ученици ниједном нису поменули дешавања на Алексијевом и Анином путовању, а у том делу романа налазе се, према нашем мишљењу и сећању, странице кључне за разумевање односа Вронског према Ани.
3. Из претходног питања, уколико би одговор био: ,,Не, професор препушта ученицима да воде једни друге у тумачењу ликова, самим тим и дела", следи ово: није ли онда боље да су, уместо што су питања ученици потпуно сами смислили, неко време пре почетка обраде романа дали професору тезе или питања да прегледа, исправи, сугерише и слично?

Ова идеја нам је пала на памет: можда би уместо оваквог суђења било боље спровести час у виду симулације истражног поступка, јер средњошколци често гледају актуелне ,,истражитељске" серије, и можда би било интересантније уместо лика Ане имати једног инспектора који би износио доказе са места злочина, а да задатак пороте буде да одреде кривца за Анино самоубиство, пре него да се одлуче је ли Ана крива или није.

Још једна идеја: недавно је изашла занимљива филмска адаптација романа Ана Карењина. За ученике би можда било занимљиво да одгледају филм, а онда разговарају о разликама између овог филма и самог романа, као и због чега се редитељ одлучио да одређене сегменте убаци, а одређене избаци.

Као интересантна мисао би се могла употребити реченица из критике филма: Sasvim je moguće da je Ana Karenjina oduzela sebi život bacivši se pod voz, ali je veća verovatnoća da su je ubili reditelj Džo Rajt i glumica Kira Najtli. 

За крај додајемо две занимљиве мисли у вези са романом на које смо наишле на интернету. :) 

ДО СЛЕДЕЋЕГ ПОСТА! ;)