3. одслушани час

Овога пута смо на часу српског језика у одељењу V3. Виделе смо како ученицима у млађим разредима треба посветити више пажње, будући да су још увек на преласку од учитеља и учитељица до појединачних наставника из сваког предмета.

На самом почетку часа ученици се јављају да рецитују научену песму "Поље" Јована Дучића, коју су обрађивали на прошлом часу. Бројне руке су у ваздуху, али будући да је данас у плану нова наставна јединица, нису сви могли бити изабрани за репродуковање рецитације.

Професорка разговара са ученицима о Стевану Раичковићу, како би се подсетили дела која су обрађивали. Ученици се присећају Бајке о зрну песка а затим разговарају о њему као песнику који је најчеш писао о природи, дрвећу, самоћи и проналасцима. Професорка најављује данашњу наставну јединицу- песму Лето на висоравни, што на наше изненађење изазива срећу код ученика (очигледно им је дража књижевност од граматике).

Ученик чита песму а након тога слушају је поново на касетофону захваљујући Звучној читанци. Ученици коментаришу више музику у позадини него саму песму... Затим говоре о утисцима ове кратке песме. Коментаришу кишу, која им нe личи на досадну кишу која је тренутно падала напоље, већ изненадну, она која ненадано падне али и ненадано престане. Када је професорка питала каква је то киша, један од ученика је одговорио : "Па, пролећна" :). Убрзо је погледао наслов на табли и схватио своју грешку.   

 

Ученици врло лако одређују књижевни род и књижевну врсту, што показује да је то нешто што се увек од њих тражи. Затим одређују тему песме и одлучују да то буде: Опис летњег пљуска на висоравни (не пролећног ). Приступају и класичној анализи песме, утврђују строфу, стих и риму. 

Затим у песми траже стилске фигуре, у чему им је професорка морала мало помоћи. Лако су уочили контраст, али су се код персонификације и поређења мало двоумили. За домаћи задатак добили су да науче и ову песму, на шта су се неки побунили будући да нису рецитовали ни прошлу научену песму...